Цела Русија - фолк фестивал канала "Култура"

уторак, 08. мај 2012.

Погледајте културно богатство народа Евроазије.

1. део:


2. део:

Read more...

Професор Игор Панарин о етапама у формирању Евроазијског савеза

недеља, 30. јануар 2011.

Ево једне од варијанти у формирању Евроазијског савеза коју је крајем 2009.-те године изнео професор Игор Панарин. Овај план је занимљив јер се у њему помиње и Србија. Погледајте прво снимак разговора са професором Панарином, а после ћу поставити и део оригиналног текста на руском, као и превод на србском језику.



Ево последњег дела излагања професора Панарина:

"С моей т.зр., три первых республики — это Россия, Казахстан и Беларусь, и с 1 января, я надеюсь, таможенный союз будет действовать.

Второй этап присоединения государств к Евразийскому союзу — это центрально-азиатские республики, но возможно на первом этапе пока без Туркмении.

Следующий этап — это Украина. Я убеждён, что в 2010 году к власти в Украине придут новые силы, которые будут нацелены на интеграцию с Россией. Ну, и вот блестящий визит нашего президента в Монголию даёт мне основания надеяться на то, что и Монголия, которая не входила в Советский Союз, но, тем не менее, она была нашим стратегическим союзником на протяжении последних, скажем так, ста лет… она тоже может войти в Евразийский союз. И вот это ядро, которое, с моей т.зр., должно быть сформировано уже к 2012 году.

Вообще, задача Евразийского союза — стать мощным центром силы уже с 1 января 2012 года. Т.е. мы должны интегрировать вот это евразийское пространство на базе единой валюты… это рубль российский. Две столицы: это Алма-Ата (это Казахстан) и Санкт-Петербург. Третья столица — это Киев. Ну, и вообще, к 2020 году возможно появление 4-й столицы — это Белград. Т.е. мы должны выйти на Балканы постепенно, скажем так. И мы должны иметь 2 стратегических союзника в Европе: это Германия и Италия. Сейчас отношения с этими странами очень хорошие, ну, и в целом с Европейским союзом, но ключевые для нас две страны.

На втором этапе — это Испания и Франция. Я бы сказал, Франция не Саркази, а Франция Де Голля. К сожалению, президент Саркази резко меняет внешнеполитический курс по отношению к России, и задача России — добиться того, чтобы во Франции (я напомню, что в жилах каждого шестого француза — русская кровь) победили силы, ориентированные на дружеские отношения с Россией. Такие силы там есть, и они должны вновь вернутся к власти."


Укратко, професор Панарин каже да ће у првој етапи Евроазијски савез чинити Русија, Казахстан и Белорусија који ће бити у царинском савезу. У другој етапи Евроазијском савезу би требало да приступе централно-азијске републике, али, могуће, без Туркменије у тој фази. Следећа етапа би била Украјина. Професор Панарин је у том тренутку, крајем 2009.-те године, рекао да је убеђен да ће на власт у Украјини доћи нове снаге чији ће циљ бити интеграција са Русијом. Он даље помиње сјајну посету председника Русије Монголији, која му даје основе да се нада да ће и та земља, која није била у саставу Совјетског Савеза, бити руски стратешки савезник, као и да може ући у Евроазијски савез. Он каже да је то језгро које би могло бити формирано до 2012.-те године.

Уопштено говорећи, задатак Евроазијског савеза је да постане моћни центар већ од 1.-ог јануара 2012.-те године. Професор Панарин сматра да Русија треба да интегрише евроазијски простор на бази једне валуте и да та валута треба да буде руска рубља. Он даље говори о два главна града Евроазијског савеза која треба да постоје у почетку, а то су Алмати у Казахстану и Петроград у Русији. Трећи главни град би требао да буде Кијев. А, уопштено говорећи, до 2020.-те године, могуће је појављивање и четвртог главног града, а то би био Београд. Професор Панарин каже да Русија треба постепено да уђе на Балкан. Он даље каже да Русија треба да има два стратешка савезника у Европи и да су то Немачка и Италија. Тренутни односи са тим земљама су веома добри, као и са Европском Унијом у целости, али су те две земље кључне за Русију.

У другој фази, важне земље би могле бити Шпанија и Француска. Професор Панарин у вези Француске каже да то није Саркозијева Француска, већ Француска Де Гола. Он каже да Саркози, на жалост, оштро мења спољно-политички курс према Русији и да је задатак Русије да утиче да у Француској (уз напомену да у жилама сваког шестог Француза тече руска крв) победе снаге које су орјентисане на пријатељске односе са Русијом. Он каже да тамо постоје такве снаге и да оне треба поново да доћу на власт.

Read more...

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP